Kontraverze o 25. i 27. martu 1941. godine 
Vrsta: Diplomski | Broj strana: 44 | Nivo: Filozofski fakultet

САДРЖАЈ
УВОД ........................................................................................ 1. Ситуација у Европи и спољна политика Краљевине Југославије ................................................................................ 2.1. Догађаји око 25. марта 1941. године ............................... 2.2. Догађаји око 27. марта 1941. године ............................... 3.1. Оцене о 25. и 27. марту ................................................... а. Хрватска тумачења .......................................................... б. Српска тумачења ............................................................. 4. ЗАКЉУЧАК .......................................................................... ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА .....................................................
УВОД
Догађаји који су се десили непосредно уочи и после 25. и 27. марта били су судбоносни по Југославију, али пре свега по српски народ. Њихове страховите последице осетиле су се одмах после безобзирног немачког ваздушног напада на отворени град Београд и остале, углавном српске градове: брзи слом југословенске војске, стварање хрватске независне државе и грађански рат за време немачке окупације у Југославији.
Зато је природно што се у Југославији о овим датумима пишу књиге и расправе и одржавају предавања. О овим датумима пишу и инострани аутори према документима и изјавама разних државника, политичара и обавештајних служби. Ти текстови су истинити или полуистинити, а често и измишљени. Ово зависи од тога да ли су они који пишу и говоре наклоњени једном од ова два датума, да ли те особе поседују осећање одговорности за сваку написану мисао, за сваку написану реч.
Међутим, сви могу и треба да пишу и говоре, свеједно да ли су за или против једног од ова два датума. Њихове последице су за све ратујуће стране Другог светског рата незаборавне, па би било неразумљиво и несхватљиво не размишљати о њима, не анализирати их и не заузети став према њима.
Познато је да смо ми Срби подељени овим датумима. Можемо да жалимо што та подела постоји. Не смемо замерити онима који имају гледишта супротна нашем. Једина оправдана замерка свакоме би била ако се служио неистином.
1. Ситуација у Европи и спољна политика Краљевине Југославије
Версајски систем, створен у првим годинама после првог светског рата на бази мировних уговора у Паризу 1919-1920. године, осигурао је победницима хегемонију и власт у појединим светским регионима. Друштво народа као инструмент англо-француске политике, створено је од стране победника са циљем да се одржи status quo после Версаља у Европи и у свету уопште. Светски проблеми ипак нису били решени. Француска као најача континетална сила у Европи и главни гарант версајског система, из сопствених интереса повезује се са Југославијом, као и низом малих држава на истоку и југоистоку Европе у циљу одбране европског поретка, од Немачке и Совјетског Савеза.
Настојећи да изађе из изолације, Немачка склапа 1922. године са Саавезом Совјетских Социјалистичких Република споразум о пријатељству и сарадњи. Покушај Француске да потпомогне сепаратистички покрет у Рајнској области и њена окупација Рура 1923. да би изнудила исплату репарација, показали су се кобнима. И поред свега тога, долази до извесног зближавања између Француске и Немачке, потписивањем споразума у Локарну 1925, чиме је успостављен систем који је имао за улогу да гарантује неповредивост француско-немачких и белгијско-немачких граница. Немачка је приступила 1926. Лиги народа. Француско-британске снаге повукле су се из Рајнске области. Европске силе започеле су преговоре који су требали да доведу до светског споразума о разоружању.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com